milena

Svi se ponekad osecamo tuzni, nezadovoljni, stalno nam nesto fali. Pogledajmo samo koliko ima siromasnih ljudi koji nemaju sta jesti, koliko je bolesnih koji bi voleli da su zdravi, da zive, slepih cija je zelja da vide. Pogledajmo sve one invalide koji bi voleli da se krecu, bolesnu decu. Zar nas tada nije sramota kada vidimo osmeh na njihovim licima. Naravno da ćemo.se ponekad osecati tuznim, nejakim i slabim. Hajde da zivimo za sve ljude koji nas vole, za sve one koje mi volimo. Radujmo se zivotu i nabacimo osmeh na lice, ipak nije sve tako crno, imamo ljubav, veru, secanje na nase drage koji vise nisu sa nama, nadu u bolje sutra.

Blize nam se Bozicni i Novogodisnji praznici, vreme radosti, veselja, vreme kada nam tehnologija donosi cestitke sa lepim zeljama i vreme kada mozete odabrati da li ce te ga podeliti sa nekim ili obrisati. Provedite vise vremena sa vasim voljenima, jer oni nece biti tu zauvek. Recite poneku ljubaznu rec onome koji vas gleda sa strahopostovanjem, jer ce ta mala osoba uskoro odrasti i otici. Setite se da date po koji zagrljaj onome kraj vas, jer to je jedino blago koje mozete dati svojim srcem, a da vas ne kosta ni pare. Recite"Volim te" vasim voljenima, drzite se za ruke i cenite svaki momenat, jer jednoga dana ta osoba nece biti tu ponovo. Dajte vremena ljubavi, razgovoru, podelite vase misli sa drugima, jer kao sto neko rece zivot je samo jedan, nema reprizu.

Ponekad tako dok u tisini sedim sama, okruzena svojim mislima. Razmisljam. Pitam se: Zasto je zivot takav? Zasto dobre i postene duse najvise pate? Dobra, iskrena srca najvise tuguju? Zbog cega oci dobrih i plemenitih ljudi najvise suza proliju? Da li je to mozda neko pravilo zivota ili je to jednostavno sudbina.

Kada lisce naraste i cvece procveta, tada me ti cekaj ispred lipovog hlada. Kada prolece prekrije sume na divnom zelenom bregu posuto raznim bojama sarenog cveca i kada lisce bude licilo na boju tvojih ociju, ako me ni tada jos uvek nema, ti me vise ne cekaj. Pamti me kao veselu i srecnu zenu, punu zivota i ako u dubini duse znamo oboje da sam tuzna i da bol koji nosim nikada nece proci. Oprosti sto ces me uzalud cekati, jer ja sigurno necu doci.

Boli i kada varas i kada si prevaren. Zasto ljudi varaju i traze drugu osobu? Zasto prevareni trpe? Varaju ljudi koji su nezadovoljni, ne shvatajuci da to nije resenje, vec da samo jos vise produbljuju problem. "Melem za dusu" treba  da bude veza, brak. Besmisleno je, ruzno, bolno, tuzno traziti nekoga sa strane da popuni prazninu koju ne moze partner. Resenje se uvek nadje. Mozda ce vam ovo pisanje pomoci, mozda nece. "Nista se ne mora. Mora se samo umreti"'. Ne morate da trpite. Ne morate da budete fizicki i emocionalno zlostavljani. Ne morate da trazite sa strane. Ljubav je najlepse i najcistije ljudsko osecanje. Verujte u ljubav i kada je nema. Ukoliko mozete da spasite ljubav, ucinite to. Ukoliko ne mozete ne cinite to na silu i razmislite dobro pre nego se upustite u avanturu, razmislite o posledicama, o ranjenim dusama, ne bacajte tek tako provedene godine sa partnerom, i zapamtite niko vas nece voleti tako iskreno kao vasa porodica, jedino vas oni vole s...

Ja prodjoh po ko zna koji put, ulicom starom, zamisljena u proslost svoju i njenu. Stajahu kuce, sve su one na broju, poredjane jedna uz drugu.  Kao da govore: "pogledaj nekada je u nama bilo puno ljudi, cula bi se pesma, smeh, decja graja, u tome je bila lepota nasa". I prodje to vreme i dodje dan neki drugi novi, a negde gore stoji proslost, nase bogatstvo lepote, i evo me opet u starom kraju. Kuce su sve na broju, pogled mi luta od detalja do detalja kao da ne verujem ocima svojim, zar je to ulica ta?  U noci kada tama savlada kao u stara dobra vremena, zasjace svetlost, cudne se po fasadama preplicu senke kao da svaki detalj prica, viori vetar ali viori i lisce sa drveca sto ih ljudska ruka zasadi, i cveta cvece i menja boje. Mnogo je toga sto htedoh reci i rekoh sto osetih, neka je hvala svima koji su ziveli tu, nasim precima i onima koji su i danas tu.  Ja prodjoh ulicom svojom sa mislima svojim uprtim u buducnost svoga kraja.

Ona je jedina koja nije trazila da se menjas, da budes savrsen kako bi je zadrzao pored sebe. Njoj je dovoljan tvoj osmeh,tvoj zagrljaj, njoj je dovoljno da joj pozelis dobro jutro, poljubis za laku noc. Njoj ne moras nista reci, dovoljno je da cutis ona ce prepoznati da li si srecan, tuzan, da li ti nesto fali ili ne  Samo te ona voli onakvog kakav jesi. Nemoj je izneveriti, povrediti, prevariti, nije to zasluzila, cuvaj je da je ne igubus, jer jednoga dana bice ti zao. Oprostice ti jednom, dva puta, a onda ce tiho otici iz tvog zivota kao da nikada nije ni bila. Druge cete voleti zbog tvog novca, provodices se, uzivaces u neces mariti za nju, nece biti vazno sto ona pati, bitan si samo ti  Jedno si zaboravio, sve ima kraj svi su te napustili, ona je otisla, ostao si sam. Starost je blizu, vreme brzo prolazi, molis je da se vrati, kajes se, kasno je nece se vratiti, kriv si, nisi umeo da je razumes, a mogao si. Izgubio si nesto najbolje, izgubio si zenu koja te je iskre...

Pokusavali su da me slome, ali ohrabrivali su me. Pokusavali su da me ponize, ali podigli su me. Hteli su da cutim i radim kako oni hoce, ali ja tek sada govorim. Zeleli su da nestanem, a ja sam jos uvek tu. Hteli su da me odvoje od meni dragih ljudi, tek sada su nas povezali. Hvala im sto me ne poznaju dovoljno, pa ne znaju da cu ja uvek napraviti suprotno od onoga sto oni zele.