milena

Nema coveka koji je potpuno srecan ili potpuno nesrecan. Svako od nas trpi neke svoje jade, neko manje, neko vece. Svakog od nas neki kamencic zulja u cipeli i neda nam mira, samo sto nam se uvek nekako tudja muka cini laksom. Nema sta se ne moze podneti, sta covek moze ni kamen ne bi mogao, a posebno sta mozemo mi zene.   Razuman covek sto vise trpi sve ja jaci. U svakom coveku nevolje i problemi kopaju jamu. Postoje i oni koji se predaju, klonu, zivotare. Sto vise muka dublja jama.  Nekima se ta jama napuni mudroscu, a nekima ogorcenoscu.  Sve zavisi od nas kako primamo bol, jer nema muke koja nece prestati, ni sjaja koji nece jednom zagasnuti.  Nema problema bez resenja,  i nema srece koju nece zaliti suza. 

Od kada su ljudi toliki materijalisti? Oko sebe stalno nalecem na ljude kojima je bitna korist. Ako ne materijalno i u novcanom smislu, onda se trude da te iskoriste na drugi nacin.   Dok mozes da im ucinis nesto, smese ti se i  tapsu te po ramenu, a onda...Sretnu te na ulici i hladno okrenu glavu. Ali, to i  nije tako strasno. Ne daj Boze da tebi nesto zatreba, e tada takvih koji su te tapsali nema nigde. U cemu je problem? U nama, njima ili nekom trecem?  Ljudi recima pokazu "dobru" stranu, a samo jednim delom sve sruse, valjda su zato skloni greskama.   Jos jedna losa strana, sve je malo.  Koliko god imali  nije dovoljno.  Razmisljaju kako im sve nesto fali, a ne shvataju da mozda  ne znaju da zive od onoga sto imaju, zivot je ionako kratak.  Jer coveka ne usrecuje ono  sto nema. Nazalost...