Novogodisnji praznici su prava carolija i magija. To je vreme darivanja, ljubavi, vreme kada se okupljamo sa porodicom, kada imamo priliku da sve ono ruzno zaboravimo i ostavimo u godini za nama, ali i pomalo tuzna zbog nama nekih dragih ljudi kojih vise nema, secamo ih se sa setom. Novogodisnji praznici me secaju na detinjstvo, radujem se i uzivam u njima, kiti se jelka, stavljaju se lampice. I tada, kakve god probleme imali i kakve nas brige mucile, jednostavno zaboravljamo na sve, prepustamo se magiji novogodisnjih praznika. Iako se svake godine nadam necem novom i posebnom, nekom cudu koje bi, ne znam zasto, trebalo da se dogodi u novogodisnjoj noci, a koje se nikada ne desi, carolija ipak nije umanjena. A par dana posle toga sledi Bozic koji proslavljamo u krugu porodice sa suprugom i decom, tada su obavezno na stolu svinjsko pecenje, sarma, vino i bozicnu cesnicu koju lomimo i trazimo paricu kako bi nam godina...
Price o zivotu, misli, ljubavi, sreci, stihovi....