milena

Detinjstvo je nesto carobno, nesto sto se ima samo jednom u zivotu. Ja sam kao i svako drugo dete uzivala u njemu. U mom detinjstvu sam mogla raditi neke stvari koje sada ne mogu, mogla sam se prepustiti masti, sto opet ne znaci da i sada po neki put ne mastam. Mislim da ne postoji ni jedan covek koji ne masta o necemu ili nekome.  Kada sam kao mala mastala nalazila sam se u nekim svom svetu, poznatom samo meni, ponekad mi se cinilo da u toj svojoj masti mogu dohvatiti Mesec, da mogu da uradim sve sto pozelim. Dani mog detinjstva su bili divni, jedino sto moramo a to je da ucimo i slusamo roditelje.  Greske su mi bile oprostene, jer sam ih pravila nesvesno kao sva ostala deca. Jedino mi nije bilo jasno da smo kao deca zeleli da sto pre odrastemo, jer nam se cinilo da je odraslima mnogo bolje i lakse, a opet danas ja i moja generacija bi voleli da se ponovo vratimo u detinjstvo. Zato cuvajmo uspomene na nase divno, cudesno detinjstvo, svet u kome je svako novo jutro lepo i u...

Da li sam ja budala? Ne, nisam. Ja sam samo jedna dobra dusa. I ne nisam glupa, samo sam previse popustala ljudima do kojih mi je bilo stalo. I nisam ja zla, ne umem ja to, ja sam samo realna. Nemam ja dugacak jezik, daleko od toga, samo kazem u lice ono sto mislim, ne ogovaram. Nisam ja kamena, drugi su me napravili takvom. Imam ovo malo duse i ponosa. Pokusavali su da me slome,uzalud, nisu uspeli. Padala sam i ustajala sve jaca u inat svima. Sve te sitne duse, svi kojima nisam dobra, onima koji me ne vole ovakvu kakva sam. Ja ostajem ja, bila dobra nekome ili ne.

Ne mogu vas naterati da jedni druge volite, jer mislim da je to glupo, ali mogu i moram bar tako mislim da jedni druge postujete, uvazavate. Jer ako nema medjusobnog postovanja, nema ni normalnih medjuljudskih odnosa, zapravo nema ni ljudi. Sve se moze resiti razgovorom, mada mislim da su to mnogi zaboravili, samo kromanjonci urlaju i jedni drugima podmecu nogu.  Klonite se podmuklosti, licemerja, pretvaranja, budite pre svega samokriticni, pogledajte prvo sebe a zatim druge. Ne likujte tudjem neuspehu, ne zanosite se previse ni onda kada uspete, jer nikada se nezna mozda vas iza uspeha ceka poraz i bol, jer sutra ce se pamtiti kakav je ko covek bio, a ne sta je imao, mozda se sutra ispostavi da su vam najblizi prijatelji, rodjaci, zapravo bili najveci neprijatelji, jer su vas lazno savetovali, a oni za koje ste se najmanje nadali postanu oni pravi prijatelji, ne samo kada vam je dobro, nego i onda kada vam lose ide. Smejte se i salite, naucite da se salite prvo na svoj, pa ond...