milena

Zivot je za mene uvek predstavljao neobicnu zagonetku. U njemu nije uvek crno i belo.  Nekada su nam putevi trnoviti, a nekada sa lakocom zanjemo uspehe. Za pojedine stvari jednostavno nemamo obrazlozenje, a od starijih sam cula da se to zove "sudbina". Ja to objasnjavam da je zivot sacinjen dobrom ili losom srecom. Zapravo shvatila sam da od zivota treba uzeti maksimum. Treba da iskoristimo svaki trenutak, sada! Naucimo da cenimo male stvari, da im se radujemo, ali i da uvek tezimo ka visem.  Na neuspehe ne treba gledati kao na poraze, vec kao sansu da nesto naucimo, ispravimo i ne ponovimo. Greske se mogu desiti kad -tad i one se desavaju s' razlogom. Kada nam lose ide, skloni smo da idealizujemo stvari,  da mastamo i kreiramo sopstvene iluzije. To je kao odbrambeni mehanizam, nas beg od stvarnosti koji nas cini nesrecnim i rusi nase samopouzdanje.  Usponi i  padovi u zivotu se smenjuju, kao dan i noc, jer svaka strana ima onu drugu kon...

Vrlo cesto, ako pitamo ljude koji je smisao njihovog zivota, odgovorice vam da osim zdravlja zele da budu srecni.  Da li postoji jedan univerzalni recept za srecu? Bez zelja nema srece,  ali ako se previse udaljimo od sveta i sebe kao i svojih autenticnih zelja, ni sreca nam nece biti blizu. E, pa izgleda da je tacno da sreca prati hrabre... Dakle, zeleti je u redu, ali ne smatrati da ne vredimo ako nesto ne ostvarimo. Formula srece da ili ne? Za zivotnu srecu vazno je voleti sebe. To je dovoljno, imati vrednosti, najvaznije zivotne vrednosti su: zivot, sopstvena porodica,  deca,zdravlje pa tek onda materijalne vrednosti koje su vazne,  naravno da bismo preziveli i pristojno ziveli.  A u medjuvremenu utesno je da znamo da je nekad sasvim dovoljno da se osecamo zadovoljnim.   Pazljivo birajmo, jer na kraju sreca je stvar naseg izbora.

Detinjstvo je period odrastanja u kome se covek najvise oseca bezbrizno i spokojno, detinjstvo obelezava svaki pocetak jednog ljudskog zivota.  Dete ne ume da mrzi i negativno razmislja, u detetu je samo ljubav i ono samo za nju zna.  Decu treba voleti i paziti, o deci se treba adekvatno starati i njihovo vaspitanje je veoma vazno za njihov zivot.  Deca su ukras nasih zivota i treba im pruziti lepo i bezbrizno detinjstvo. Detinjstvo je veoma vazan period za svako dete i u velikoj meri od njega zavisi buduci zivot deteta. U detinjstvu decu treba upoznati sa svim lepim stvarima koja u njima mogu samo probuditi radost i ugodno osecanje. Za decu uvek treba izdvojiti vreme, nema izgovora "umorni smo "ja radim"...sa decom treba pricati jos od malena kako kasnije ne bi imali problema da vam se deca otvore, vez straha, znajuci da cete ih saslusati i zajedno resiti problem ili nesto drugo. I nemojmo zaboraviti i mi smo nekada bili mladi,  pravili greske dozvoljene...