milena

U nekom davnom snu ostale su moje ruke. A pod lipom sve je tako tiho, samoca mi pokrala ono sto sam nekada imala, a srecu sam davno djavolu prodala. Zakasnio je da se vrati onaj nezaboravni, zanosni zvuk stare gitare, sa neke nezaboravne zurke. A pod lipom sve je tako tiho.

U kuci Zike Drenjanina u Ravanickoj 63 neke 1960 jos je pruga radila, javljao se nekakav drekavac. Zika je taj plac kupio i na njemu izgradio cak dve kuce i poceo mirno da zivi s porodicom dok se jednoga dana nije pojavio taj drekavac. Inace mesto gde se nalazi njegov plac je blizu sume, vrbaka i korita mostanicke reke Ravanice koja tece paralelno sa prugom. Kada je tacno taj drekavac poceo da se pojavljuje ni sam Zika nije umeo da kaze, ali ga je cuo samo on. Toliko je taj drekavac bio uporan i nije prestajao da ga maltretira, da je Zika odlucio da srusi obe kuce do temelja jer je bio uveren da mu se drekavac uselio na tavan i da ce tako biti resen problem za vek vekova. Takav prazan plac je prodao Bosku Djmuri harmonikasu, koji je na placu podigao svoju omalenu kucu. Nije proslo dugo vremena a drekavac se vratio. "Licno me je zvao nekoliko puta da kod njega prenocim i sam se uverim u postojanje tog drekavca u kojeg je Bosko cak jednom i pucao iz lovacke puske" prica nam kaz...

Nema  coveka koji je potpuno sretan ili potpuno nesretan. Svako od nas trpi neke svoje jade, neko manje, neko vece. Svakog od nas neki kamencic zulja u cipeli i neda nam mira, samo sto nam se uvek nekako tudja muka cini laksom. Nema sta se ne moze podneti   sto covek moze ni kamen ne bi mogao, a posebno sta mozemo mi zene. Razuman covek sto vise trpi sve je jaci. U svakom coveku nevolje i problemi kopaju jamu. Postoje i oni koji se predaju, klonu, zivotare. Sto vise muke dublja jama. Nekima se ta jama napuni mudroscu, a nekima ogorcenoscu. Sve zavisi od nas kako primamo bol, jer nema muke koja nece jednom zagasnuti. Nema problema bez resenja i nema srece koju nece zaliti suza.

Vremenom cemo znati odgovore na svaka svoja pitanja... Ja danas neke znam! Bilo je vremena kada sam bivala slaba i kada se gasio svaki tracak nade u mom srcu i nisam shvatala mnogo toga. Cesto bi u molitvi pitala Boga: Zasto? Dokle ovako? Nisam imala snage. I kako god je bilo, nesto me je teralo napred...ni sama nisam znala kako. Zivot je velika skola, njegovi zadaci te ili ubiju ili ojacaju.  Ne postoji ni jedna knjiga na svetu koja te moze nauciti bolje od samog zivota. Lomice te na sve moguce nacine, varati, bacati na pod, ali ce ti isto tako dati sve ono sto zasluzujes. I onda dodjes u neke godine, mudar, hrabar i svoj. Zavide ti, ogovaraju te i gledaju ispod oka, a ti se samo nasmjes i nastavis dalje svojim putem uzdignute glave, ponosno.