Пређи на главни садржај

DREKAVAC IZ RAVANICKE 63

U kuci Zike Drenjanina u Ravanickoj 63 neke 1960 jos je pruga radila, javljao se nekakav drekavac. Zika je taj plac kupio i na njemu izgradio cak dve kuce i poceo mirno da zivi s porodicom dok se jednoga dana nije pojavio taj drekavac. Inace mesto gde se nalazi njegov plac je blizu sume, vrbaka i korita mostanicke reke Ravanice koja tece paralelno sa prugom. Kada je tacno taj drekavac poceo da se pojavljuje ni sam Zika nije umeo da kaze, ali ga je cuo samo on. Toliko je taj drekavac bio uporan i nije prestajao da ga maltretira, da je Zika odlucio da srusi obe kuce do temelja jer je bio uveren da mu se drekavac uselio na tavan i da ce tako biti resen problem za vek vekova. Takav prazan plac je prodao Bosku Djmuri harmonikasu, koji je na placu podigao svoju omalenu kucu.
Nije proslo dugo vremena a drekavac se vratio. "Licno me je zvao nekoliko puta da kod njega prenocim i sam se uverim u postojanje tog drekavca u kojeg je Bosko cak jednom i pucao iz lovacke puske" prica nam kazivac Ljubomir Jovanovic i njemu se moze verovati.
Pricao mi je da drekavac kojeg samo on cuje ima specifican glas: cas kveci kao malo dete, cas mjauce kao macka, cas kao jarac, cas kao ptica. Pitao sam ga sta tacno cujes, a on mi je odgovorio:
Kao malo dete kad place.
- Odakle se tacno cuje?
- Sa tavana...iza kuce...Ne mogu tacno da odredim. Kada se krene svetlom na tavan prestane da dreci. Posle nekog vremena ponovo pocne sa drecanjem. Stekao sam utisak da stvarno ima veliki problem.
Da li je to bio drekavac ili nesto drugo nisam mogao da zakljucim. Bosko je izgledao uplaseno, neispavano i nervozno. Strah mu se sto ono kazu uvukao u kosti. Ljudi po selu su raspredali tu pricu. Cak mi je i teca pricao dok sam bio mali, jednom dok je vozio bicikl "po pruzi" (kada je pruga ukinuta i sine uklonjene) nocu se vracajuci iz Barica, pred njega stalo neko cudno bice nalik na zeca velicine kengura. Imalo je telo i rep kao kengur, buljave oci, usi zecje, stajalo je na putu postrance i gledalo ga krupnim ocima kao da ga izaziva  i sad me zmarci podilaze dok pricam. Teca je znao tu pricu lepo da nam isprica, da nam se kosa na glavi dizala. 
On je bio uveren da je to bio niko drugi do drekavac. Srecom brzo se snasao, iako nije pusio uvek je u dzepu nosio kutiju sibica. Drhtavom rukom je pripalio palidrvce i zverka se pomerila s puta. Smugnula je u sumu. Jos nekoliko puta me je Bosko zvao kod njega kuci da mu pravim drustvo ne bih li i sam cuo drekavca, ali obicno bismo tada malo vise popili, a zbog svojih obaveza nisam mogao da posvedocim da sam ikada cuo drekavca. 
Pricao mi je da se ne javlja stalno, nego odjedanput. Kad mu dodje. Prvo ga cuje oko kuce, oko kanala, pa posle na tavanu.. Dva sata posle ponoci ili pred zoru.
Komsija Bosko je preminuo 2004 i od tada je kuca bila prazna. Njegovi naslednici su kucu prodali pocetkom 2018 ali nismo uspeli da se raspitamo da li se jos uvek moze cuti drekavac, jer se na kapiji nalazio katanac. Ne bismo se ni usudili da na pricu nadovezemo i kazivanje komsije Miladina koji je jedne noci orao njivu, a na motoru traktora mu je sve do zore sedela malena devojcica. Nije da se nije prestrasio, ali sta je drugo mogao vec da se pravi kao da je nema i zavrsi zapoceto oranje. Ljudi se kunu da je prica istinita, ali neka ipak sve ostane u domenu narodnih praznoverja.

DREKAVAC je bice iz mitologije Juznih Slovena. Ime ovog mitoloskog bica dolazi od glagola drecati. Po jednom narodnom verovanju drekavac je bice slicno vampiru koje je materijalna manifestacija duse umrlog koji ne moze da pronadje svoj mir nakon smrti, pa izlazi nocu iz svog groba i proganja one koji su zgresili u zivotu, veruje se i da duse utopljenika, obesenih i onih koji su pocinili samoubistvo mogu postati drekavci, kao i osobe koje nisu opojane pri sahrani. Isto se tako veruje da i dusa umrlog nekrstenog deteta moze postati drekavac.
Opisuje se i kao bice slicnom psu koji hoda na dve noge. Glasa se zastrasujucim zvukovima slicnom decjem placu, vucjem zavijanju, meketanju jarca, mjaukanju macke ili krestanju ptice.
Može se susresti po groblju i sumama, izmedju ponoci i svitanja. Najcesce u periodu "nekrstenih dana; od pravoslavnog Bozica do Bogojavljenja.
Drekavac po narodnom predanju ne moze biti unisten sve dok njegova dusa ne prinadje mir.
Naseljavaju prema predanju jame, pecine, gore, sume, bare, reke i vrbake.

Odlomak iz knjige Istorija, obicaji, verovanja i narodne umotvorine sela Mala Mostanica.

Коментари

Популарни постови са овог блога

CUDESNI SVET DETINJSTVA

Detinjstvo je nesto carobno, nesto sto se ima samo jednom u zivotu. Ja sam kao i svako drugo dete uzivala u njemu. U mom detinjstvu sam mogla raditi neke stvari koje sada ne mogu, mogla sam se prepustiti masti, sto opet ne znaci da i sada po neki put ne mastam. Mislim da ne postoji ni jedan covek koji ne masta o necemu ili nekome.  Kada sam kao mala mastala nalazila sam se u nekim svom svetu, poznatom samo meni, ponekad mi se cinilo da u toj svojoj masti mogu dohvatiti Mesec, da mogu da uradim sve sto pozelim. Dani mog detinjstva su bili divni, jedino sto moramo a to je da ucimo i slusamo roditelje.  Greske su mi bile oprostene, jer sam ih pravila nesvesno kao sva ostala deca. Jedino mi nije bilo jasno da smo kao deca zeleli da sto pre odrastemo, jer nam se cinilo da je odraslima mnogo bolje i lakse, a opet danas ja i moja generacija bi voleli da se ponovo vratimo u detinjstvo. Zato cuvajmo uspomene na nase divno, cudesno detinjstvo, svet u kome je svako novo jutro lepo i u...

ISPOVEST JEDNE DOMACICE

Kada se rodite, svi su srecni, pozele vam dobrodoslicu na ovaj svet sa zeljom da ce te ceo zivot biti srecni i uspesni, dok vi sami niste ni svesni sta vas ceka kada odrastete. I ja sam bila sretna, imala sam divne roditelje i predivnu baku koja je bila uvek tu za mene.  Odrastala sam sa puno ljubavi, zivela kao u bajci poput princeze, zasticena od svega i svih. Dani detinjstva su bili najlepsi, i kasnije kada sam postala devojka, bila sam sretna. A onda, sam se udala, ne tako rano za nase podneblje, kazu da sam zakasnila, ja mislim da nisam. Ponekad kazem sebi možda se nisam trebala udavati uopste, jer jedino i najlepse u braku su deca.  Kada sam se udala, mislila sam da cu i dalje biti sretna, ali nisam bila. Imam troje divne dece. Mislim da me suprug nije nikada cenio, sve je nekako krenulo unazad. Stajalo je sve u mestu, ostala sam bez posla bilo je to za mene strasno. Ko bi voleo jednu obicnu domacicu koja kuva i cuva decu. Ja koja sam uvek bila doterana, imala sve, p...