Citajuci dela Ive Andrica mogla sam uociti jedan stalan motiv koji ga je inspirisao i nesto cemu se uvek vracao to su mostovi. To nisu obicne građevine, kada ih posmatrate izgradjeni od betona, celika, drveta ili kamena, oni su simbol zivota, ljubavi i prijateljstva. Mostovi su sile, neraskidive veze izmedju vremena i generacija, oni su kao ptice rasirenih krila, neki od njih ponosno vekovima stoje, prkose vremenu iznad reka koje proticu, idu dalje i kao nekada preko svojih jos uvek snaznih ledja, prebacuju ljude sa jedne na drugu obalu, jer da nije njih, obale bi bile same, tuzne i ljudi bi bili sami, a niko od nas ne voli da bude sam. Mostovi ne znaju za boju, rasu, nacionalnost, oni su nesto sveto oni povezuju ljude i te veze postaju neraskidive. Mostovi uvek sluze za dobro, a ne za zlo, neki od njih nisu izdrzali, neke su srusili ljudi, oni isti kojima most ne predstavl...
Price o zivotu, misli, ljubavi, sreci, stihovi....