milena

Nije me sramota sto  sam toliko dobra ucinila za pogresne ljude. Ne stidim se sto sam plakala za drugima i  sto nisu bili vredni mojih suza. Za razliku od takvih ljudi, ja imam dusu.  Grize me, to moram priznati duboko unutra sto su me neki smatrali naivnom i to samo zbog toga sto ucutis kada ne treba. Kazes da je sve u redu, a zapravo znas da nista nije u redu.  Jednostavno ih pustis  da vidis koliko daleko mogu ici sa svojim postupcima i  svojim  ponasanjem.  Pustis ih da se sapletu od svoje lazi i  sami sebe dovedu do coska gde vise  nema gde.  Preostaje samo da stavis tacku na sve. Mnogo toga progutas, a u sebi znas da ih mozes ubiti samo jednom recenicom.  Mnogo puta ispadnes budala  samo da ne bi povredio tudja osecanja, a niko od njih se ne zapita kako se ti osecas,  nikoga nije briga za tvoja osecanja.  Kada vide da vise  nemaju gde, svu krivicu pokusavaju da svale na tebe, jer drugog opr...

Leto je sedamdeset i neke. Dva roditelja, jedno dete, baka, pas i macak. Dve spavace sobe, kuhinja i dnevni boravak. Kuce su sve jedna do druge, neke su vece a neke manje,  puno zelenila pogled predivan. Toplo je, na ulaznim vratima zavesa od drvenih perli da ne ulaze komarci, muve a i toplota.  I jedna letnja kujna, mislim da je svaka kuca imala svoju letnju kujnu.   Mama sprema rucak,  baka sedi ispred u hladovini i cisti grasak...Sladoleeed,  sladoleeed,  cuje se sladoledzija.  Baka mi daje novac,  trcim da nam kupim sladoled.  Bio je to poseban sladoled,  takav se vise ne pravi. Jos malo i tata ce doci sa posla,znam da ce mi doneti cokoladu, mozda ovog puta belu i  ona je ukusna. Smejemo se, vicemo i  volimo jedni druge.  A onda porastemo, izlazimo,  druzimo se, mastamo o obicnim ljubavima.  Sve su nas naucili da svakom pozelimo dobro jutro, dan, vece., citamo jedemo virsle sa crvenih kioska,  jos i...