Leto je sedamdeset i neke. Dva roditelja, jedno dete, baka, pas i macak. Dve spavace sobe, kuhinja i dnevni boravak. Kuce su sve jedna do druge, neke su vece a neke manje, puno zelenila pogled predivan. Toplo je, na ulaznim vratima zavesa od drvenih perli da ne ulaze komarci, muve a i toplota. I jedna letnja kujna, mislim da je svaka kuca imala svoju letnju kujnu.
Mama sprema rucak, baka sedi ispred u hladovini i cisti grasak...Sladoleeed, sladoleeed, cuje se sladoledzija. Baka mi daje novac, trcim da nam kupim sladoled. Bio je to poseban sladoled, takav se vise ne pravi. Jos malo i tata ce doci sa posla,znam da ce mi doneti cokoladu, mozda ovog puta belu i ona je ukusna. Smejemo se, vicemo i volimo jedni druge. A onda porastemo, izlazimo, druzimo se, mastamo o obicnim ljubavima. Sve su nas naucili da svakom pozelimo dobro jutro, dan, vece., citamo jedemo virsle sa crvenih kioska, jos i danas osecam njihov miris. To su bile virsle!
Коментари
Постави коментар