milena

Imala je ona i previse problema. Samo eto nekim cudom ih je kontrolisala i zadrzavala u sebi. Valjda se vremenom navikla na njih, prosto su postali deo nje.  Ponekad se osecala lose,  kao da su joj kosti polomljene, kao kao da su joj se svi problemi ovog sveta srucili na nju, u sebi je trpela, a ipak je hodala uspravno i ponosno. Osecala se napusteno,  retko ko je mogao i naslutiti da joj ista fali, a falilo joj je.  Osecala se kao stranac kada bi nesto rekla nisu je razumeli,  ponekada bi joj govorili da je glupa, i da ništa ne zna, da im je njena pamet pa da se odmore, blago tebi ziveces što godina i tome slično. Unutra je plakala i krivica samu sebe za sve sto joj se desava i pitala zasto? Zasto bas ona? Zaista uvek je znala sa tim problemima, ubeđena da kad-tad mora doci bolje vreme, a ako slucajno i ne dodje nema veze. Nadala se da ce  se ljudi promeniti, bar njeni najblizi,  varala je samu sebe, nisu se promenili. Prosla je kroz zivot bas onako k...

Kako bi ostvarili nase snove, nase vizije koje nas vode u ostvarivanje ciljeva,  ispunjen i skladan zivot,  jedan od osnovnih preduslova je da se ne vracamo mnogo na proslost, jer proslost koliko god da ima lepih ili manje lepih uspomena ume da bude veliki kocnicar ostvarenju nasih ciljeva.  Obicno iz proslosti nosimo sa sobom uverenje sta mozemo, a sta ne, sta je moguce, a sta nemoguce, previse je nekako tesko izvodljivo, cak mislim prezahtevno. Utice na nasu volju i  nase samopouzdanje da svoje zelje pretvorimo u ciljeve i  ostvarimo ih. Sve ono sto nosimo iz proslosti je proslost i  to nas ne definise u sadašnjem vremenu.  Ne treba da ostanemo robovi proslosti, umesto toga zakoracimo u svet mogucnosti kako bi dosli do cilja i stvorili svoju jedinstvenu buducnost. 

Nije me sramota sto  sam toliko dobra ucinila za pogresne ljude. Ne stidim se sto sam plakala za drugima i  sto nisu bili vredni mojih suza. Za razliku od takvih ljudi, ja imam dusu.  Grize me, to moram priznati duboko unutra sto su me neki smatrali naivnom i to samo zbog toga sto ucutis kada ne treba. Kazes da je sve u redu, a zapravo znas da nista nije u redu.  Jednostavno ih pustis  da vidis koliko daleko mogu ici sa svojim postupcima i  svojim  ponasanjem.  Pustis ih da se sapletu od svoje lazi i  sami sebe dovedu do coska gde vise  nema gde.  Preostaje samo da stavis tacku na sve. Mnogo toga progutas, a u sebi znas da ih mozes ubiti samo jednom recenicom.  Mnogo puta ispadnes budala  samo da ne bi povredio tudja osecanja, a niko od njih se ne zapita kako se ti osecas,  nikoga nije briga za tvoja osecanja.  Kada vide da vise  nemaju gde, svu krivicu pokusavaju da svale na tebe, jer drugog opr...