Imala je ona i previse problema. Samo eto nekim cudom ih je kontrolisala i zadrzavala u sebi. Valjda se vremenom navikla na njih, prosto su postali deo nje.
Ponekad se osecala lose, kao da su joj kosti polomljene, kao kao da su joj se svi problemi ovog sveta srucili na nju, u sebi je trpela, a ipak je hodala uspravno i ponosno. Osecala se napusteno, retko ko je mogao i naslutiti da joj ista fali, a falilo joj je.
Osecala se kao stranac kada bi nesto rekla nisu je razumeli, ponekada bi joj govorili da je glupa, i da ništa ne zna, da im je njena pamet pa da se odmore, blago tebi ziveces što godina i tome slično. Unutra je plakala i krivica samu sebe za sve sto joj se desava i pitala zasto? Zasto bas ona? Zaista uvek je znala sa tim problemima, ubeđena da kad-tad mora doci bolje vreme, a ako slucajno i ne dodje nema veze. Nadala se da ce se ljudi promeniti, bar njeni najblizi, varala je samu sebe, nisu se promenili.
Prosla je kroz zivot bas onako kako treba, sa osmehom na licu, borbeno i u stilu kraljice, a u sebi je patila duboko...
Коментари
Постави коментар