milena

  Traziti srecu u svakom danu, bezumno je. Bezumno je mrzeti sve ruze,  jer ste se ogrebali na trn.  Odustati od svojih snova,  jer se jedan nije ostvario, izgubiti nadu u molitve jer jedna nije uslisena. Odustati od svojih napora, jer je jedan bio uzaludan,  okriviti sve prijatelje, jer vas je jedan izneverio.  Ne verovati u ljubav, jer vam je neko bio neveran ili vam nije uzvratio ljubav. Odbaciti svaku mogucnost da budete srecni,  jer niste uspeli u prvom pokusaju.  Zapamtite da se uvek moze pojaviti druga sansa,  novi prijatelji, nova ljubav. Budite uporni trazite srecu u svakom danu. Siguran put ka neuspehu je - odustati. Cesto buduci uspesi dolaze preko sadasnjih promasaja.  Nastavite se truditi.

Svi se verovatno secate svojih skolskih dana, prvo iz osnovne pa srednje skole.  Tada nam se mozda cinilo tesko, mislim na ucenje,  nove drugove, ali moramo priznati bilo je lepo.  A onda dodje trenutak kada se moramo rastati,  neki od nas ce upisati fakultet, neki zanat, neko ce osnovati porodicu,  bilo kako bilo obecali smo da cemo se videti za pet godina.  I tako, 10, 20, 30 i  evo 40 godina mature.  Svi pomireni sa svojim zivotima i sa sobom, svesni svojih postignuca kojima nije potrebno da se hvalimo ni da se njima kitimo.  Iskreno otvorenih ociju i uma slusamo kratke brifinge o deci, unucima, prelezanim bolestima i sa setom se prisecamo drugova koji vise nisu sa nama i profesora.  Dovoljno svesni da smo tu da nam bude lepo, dovoljno samouvereni da uz dobru muziku igramo. Biti svoj u svom gradu sa dobrom muzikom, dovoljno zreli da znamo koje nam pice i u kojoj meri odgovara.  I za kraj, dovoljno zaboravni da se vise...

Nema coveka koji je potpuno srecan ili potpuno nesrecan. Svako od nas trpi neke svoje jade, neko manje, neko vece. Svakog od nas neki kamencic zulja u cipeli i neda nam mira, samo sto nam se uvek nekako tudja muka cini laksom. Nema sta se ne moze podneti, sta covek moze ni kamen ne bi mogao, a posebno sta mozemo mi zene.   Razuman covek sto vise trpi sve ja jaci. U svakom coveku nevolje i problemi kopaju jamu. Postoje i oni koji se predaju, klonu, zivotare. Sto vise muka dublja jama.  Nekima se ta jama napuni mudroscu, a nekima ogorcenoscu.  Sve zavisi od nas kako primamo bol, jer nema muke koja nece prestati, ni sjaja koji nece jednom zagasnuti.  Nema problema bez resenja,  i nema srece koju nece zaliti suza.