milena

Da li smo isti kao more? Ne nismo, slicni smo. Mi smo skup izbora emocija, zelja, otpora, svi smo mi kao more i luka. Imamo svoj mir i nemir. Imamo svoje domove u kojima se usidrimo pre nego sto nam koraci kao brodovi morima zaplove kao da smo iz svemira ostavljeni bas na ovoj planeti da bi sva cuda mogli videti. Zasto sedimo sami za stolom, zasto smo sve pustili, sebi dopustili da vreme ide? Vise i ne komuniciramo, a nekada smo to znali, vise smo se druzili, smejali, nazalost toga vise nema. Zar ne bi bilo lepo da se za vecerom srecne porodice i ljudi vide. Da sneg nasmeje hladne zidove, odemo gde se zeleni. Da osetimo sneg pod nogama i kako nam je hladno pod prstima, ali i da je neko tu da nam zagreje ruke.  Zasto mislimo da to u sebi sve ne posedujemo? Samo treba da budemo svoji, svako od nas ima ulogu koju su napisali scenaristi, um nam je diktirao, mi pisali.  Mi smo sanjari i sve dok sanjamo znaci da smo zivi, da umemo da volimo, prastamo, verujemo, nadamo se, jer k...

Napolju sneg lagano veje, stigla je zima. Ja je bas nesto ne volim. Gledam kroz prozor i secam se vremena kada sam sedela na svojoj terasi i posmatrala nebo kako na Istoku dobija boju plave ljubicice, a na Zapadu se modri kao planinska perunika. Kakav prizor, kakva lepota.  Pokusavam da shvatim i konacno zakljucim sta je to zbog cega je izlazak Sunca fantastican.  Sunce polako izlazi, nebo dobija urudelu boju zrelog kukuruza, lagano se krece ka Zapadu blago potiskujuci Mesec, koji kada ga gledam izgleda kao iscedjen limun.  Dan i noc postavljaju granice, dele se. Od Istoka se ukazuje zora. Da li sanjam, ne ovo je zaista stvarnost koju nam priroda i sam zivot daju, sve je u oku posmatraca.  Opsednuti svojim brigama, obavezama ili sami sobom, desava nam se da mnoge stvari ne vidimo, jednostavno samo prodjemo, a trebalo bi da zastanemo, oslusnemo svaki detalj na zemlji, priroda je posebna, lepa, neistrazena i mnogo toga ima da naucimo od nje i o njoj. Zivot je lep...

Kroz zivot sam naucila da najbolji prijatelj moze biti gori od najgoreg neprijatelja. Da zivotinje vole vise od coveka. Da suza ne znaci bol. Da protiv sudbine se ne ide. Da ne treba biti previse iskren. Da treba imati svoje JA. Da se pazi kome se sta oprasta. Da pas i dete znaju da prepoznaju zle osobe. Da nista ne traje vecno. Da se sa nekim ljudima moras oprostiti, jer ti nanose bol. Da pazis kome dajes svoju ruku i rame za plakanje. Da svaka podmetnuta noga je iskrenija nego lepa rec. Da se nikada ne kajes za svoje postupke. Da rec „Volim te“ne ne znaci ljubav. Da svako zasluzuje drugu sansu ali ne i stotu. Da ljude koji cine da malo vredis, treba poslati u „persun“. Da nije vazno sta ti prica vec ko, i da djubre uvek ostaje djubre.