KO SMO MI?

Da li smo isti kao more? Ne nismo, slicni smo. Mi smo skup izbora emocija, zelja, otpora, svi smo mi kao more i luka. Imamo svoj mir i nemir. Imamo svoje domove u kojima se usidrimo pre nego sto nam koraci kao brodovi morima zaplove kao da smo iz svemira ostavljeni bas na ovoj planeti da bi sva cuda mogli videti.
Zasto sedimo sami za stolom, zasto smo sve pustili, sebi dopustili da vreme ide? Vise i ne komuniciramo, a nekada smo to znali, vise smo se druzili, smejali, nazalost toga vise nema.
Zar ne bi bilo lepo da se za vecerom srecne porodice i ljudi vide. Da sneg nasmeje hladne zidove, odemo gde se zeleni. Da osetimo sneg pod nogama i kako nam je hladno pod prstima, ali i da je neko tu da nam zagreje ruke.
Zasto mislimo da to u sebi sve ne posedujemo? Samo treba da budemo svoji, svako od nas ima ulogu koju su napisali scenaristi, um nam je diktirao, mi pisali.
Mi smo sanjari i sve dok sanjamo znaci da smo zivi, da umemo da volimo, prastamo, verujemo, nadamo se, jer kako kazu nada poslednja umire.

Коментари

Популарни постови са овог блога

CUDESNI SVET DETINJSTVA

Detinjstvo je nesto carobno, nesto sto se ima samo jednom u zivotu. Ja sam kao i svako drugo dete uzivala u njemu. U mom detinjstvu sam mogla raditi neke stvari koje sada ne mogu, mogla sam se prepustiti masti, sto opet ne znaci da i sada po neki put ne mastam. Mislim da ne postoji ni jedan covek koji ne masta o necemu ili nekome. Kada sam kao mala mastala nalazila sam se u nekim svom svetu, poznatom samo meni, ponekad mi se cinilo da u toj svojoj masti mogu dohvatiti Mesec, da mogu da uradim sve sto pozelim. Dani mog detinjstva su bili divni, jedino sto moramo a to je da ucimo i slusamo roditelje. Greske su mi bile oprostene, jer sam ih pravila nesvesno kao sva ostala deca. Jedino mi nije bilo jasno da smo kao deca zeleli da sto pre odrastemo, jer nam se cinilo da je odraslima mnogo bolje i lakse, a opet danas ja i moja generacija bi voleli da se ponovo vratimo u detinjstvo. Zato cuvajmo uspomene na nase divno, cudesno detinjstvo, svet u kome je svako novo jutro lepo i u...

DREKAVAC IZ RAVANICKE 63

U kuci Zike Drenjanina u Ravanickoj 63 neke 1960 jos je pruga radila, javljao se nekakav drekavac. Zika je taj plac kupio i na njemu izgradio cak dve kuce i poceo mirno da zivi s porodicom dok se jednoga dana nije pojavio taj drekavac. Inace mesto gde se nalazi njegov plac je blizu sume, vrbaka i korita mostanicke reke Ravanice koja tece paralelno sa prugom. Kada je tacno taj drekavac poceo da se pojavljuje ni sam Zika nije umeo da kaze, ali ga je cuo samo on. Toliko je taj drekavac bio uporan i nije prestajao da ga maltretira, da je Zika odlucio da srusi obe kuce do temelja jer je bio uveren da mu se drekavac uselio na tavan i da ce tako biti resen problem za vek vekova. Takav prazan plac je prodao Bosku Djmuri harmonikasu, koji je na placu podigao svoju omalenu kucu. Nije proslo dugo vremena a drekavac se vratio. "Licno me je zvao nekoliko puta da kod njega prenocim i sam se uverim u postojanje tog drekavca u kojeg je Bosko cak jednom i pucao iz lovacke puske" prica nam kaz...

ISPOVEST JEDNE DOMACICE

Kada se rodite, svi su srecni, pozele vam dobrodoslicu na ovaj svet sa zeljom da ce te ceo zivot biti srecni i uspesni, dok vi sami niste ni svesni sta vas ceka kada odrastete. I ja sam bila sretna, imala sam divne roditelje i predivnu baku koja je bila uvek tu za mene. Odrastala sam sa puno ljubavi, zivela kao u bajci poput princeze, zasticena od svega i svih. Dani detinjstva su bili najlepsi, i kasnije kada sam postala devojka, bila sam sretna. A onda, sam se udala, ne tako rano za nase podneblje, kazu da sam zakasnila, ja mislim da nisam. Ponekad kazem sebi možda se nisam trebala udavati uopste, jer jedino i najlepse u braku su deca. Kada sam se udala, mislila sam da cu i dalje biti sretna, ali nisam bila. Imam troje divne dece. Mislim da me suprug nije nikada cenio, sve je nekako krenulo unazad. Stajalo je sve u mestu, ostala sam bez posla bilo je to za mene strasno. Ko bi voleo jednu obicnu domacicu koja kuva i cuva decu. Ja koja sam uvek bila doterana, imala sve, p...

milena

Претражи овај блог