Bili su posebni...Ona i njihova prica...neobicna prica o dvoje mladih koji su se voleli, ali nikada nisu umeli jedno drugome to da pokazu. Sve je pocelo jednog letnjeg dana kada ga je prvi put ugledala na jednoj proslavi u preduzecu, tada je u njenim mislima bio drugi muskarac, ali od trenutka kada je videla njega sve se promenilo. Visok, markantan, svidjao joj se on, njegov hod, drzanje, njegove oci koje su sijale i odavale njegovu posebnost.
Pogledao je u njenom pravcu pet puta i osmehnuo joj se. Za nju je on tada bio nedostizan, bio je osam godina stariji od nje. Nije bio od onih muskaraca koji samo traze zabavu, oni koji iskoriste devojke, a onda ih odbace, vec ozbiljan mlad covek koji je vapio za razumevanjem i sigurnoscu.
Danima je razmisljala o njemu, a onda jednog danas dobila je premestaj u drugi sektor. Kakva slucajnost ili sudbina ona je zapravo premestena tamo gde je on radio.
Koliko je samo bila srecna sto ce najzad biti u njegovoj blizini. Vremenom su se bolje upoznali, postali su dobri prijatelji. Svi oko njih su primecivali nesto sto oni nisu hteli da priznaju, a to je da su oboje bili zaljubljeni jedno u drugo. Htela je ona njemu reci da je zaljubljena u njega, ali nekako kao da nije smela, cekala je da on njoj prvi kaze, ali on je neko ko nikada ne ume da izrazi svoja osecanja, a ona veliki emotivac nije imala vise snage da se trudi kako bi ga osvojila. Sto je vise voleo, vise je gurao od sebe, plasio se vezivanja i napustanja. Njen pogled bi ga uvek paralisao, zaboravio bi na svet oko sebe, govorio bih joj kako ima.otrovne oci, a ona bila bi srecna.
Oboje su se plasili otvaranja sebe pred onim drugim, svaki trenutak sa njim za nju je bio poseban i svaki put bi pozelela da mu kaze sta oseca. A on se plasio da joj bilo sta kaze, plasio se njene reakcije, odbijanja.
Tako zbog straha, ponosa, oni su i dalje prijatelji, kolege, nikad nisu definisali njihov odnos, jer to je prosto nemoguce u njihovom slucaju.
I sada posle toliko vremena sebe traze u nekim drugim pogresnim... Vise se nisu videli, ona je napustila preduzece, a on je ostao. Sta reci sem "Zivot je to"!
Pogledao je u njenom pravcu pet puta i osmehnuo joj se. Za nju je on tada bio nedostizan, bio je osam godina stariji od nje. Nije bio od onih muskaraca koji samo traze zabavu, oni koji iskoriste devojke, a onda ih odbace, vec ozbiljan mlad covek koji je vapio za razumevanjem i sigurnoscu.
Danima je razmisljala o njemu, a onda jednog danas dobila je premestaj u drugi sektor. Kakva slucajnost ili sudbina ona je zapravo premestena tamo gde je on radio.
Koliko je samo bila srecna sto ce najzad biti u njegovoj blizini. Vremenom su se bolje upoznali, postali su dobri prijatelji. Svi oko njih su primecivali nesto sto oni nisu hteli da priznaju, a to je da su oboje bili zaljubljeni jedno u drugo. Htela je ona njemu reci da je zaljubljena u njega, ali nekako kao da nije smela, cekala je da on njoj prvi kaze, ali on je neko ko nikada ne ume da izrazi svoja osecanja, a ona veliki emotivac nije imala vise snage da se trudi kako bi ga osvojila. Sto je vise voleo, vise je gurao od sebe, plasio se vezivanja i napustanja. Njen pogled bi ga uvek paralisao, zaboravio bi na svet oko sebe, govorio bih joj kako ima.otrovne oci, a ona bila bi srecna.
Oboje su se plasili otvaranja sebe pred onim drugim, svaki trenutak sa njim za nju je bio poseban i svaki put bi pozelela da mu kaze sta oseca. A on se plasio da joj bilo sta kaze, plasio se njene reakcije, odbijanja.
Tako zbog straha, ponosa, oni su i dalje prijatelji, kolege, nikad nisu definisali njihov odnos, jer to je prosto nemoguce u njihovom slucaju.
I sada posle toliko vremena sebe traze u nekim drugim pogresnim... Vise se nisu videli, ona je napustila preduzece, a on je ostao. Sta reci sem "Zivot je to"!
Коментари
Постави коментар