milena

Novogodisnji praznici su prava carolija i magija. To je vreme darivanja, ljubavi, vreme kada se okupljamo sa porodicom,  kada imamo priliku da sve ono ruzno zaboravimo i ostavimo u godini za nama, ali i pomalo tuzna zbog nama nekih dragih ljudi kojih vise nema, secamo ih se sa setom. Novogodisnji praznici me secaju na detinjstvo, radujem se i uzivam u njima, kiti se jelka, stavljaju se lampice.  I tada, kakve god probleme imali i kakve nas brige mucile, jednostavno zaboravljamo na sve,  prepustamo se magiji novogodisnjih praznika.  Iako se svake godine nadam necem novom i posebnom, nekom cudu koje bi, ne znam zasto, trebalo da se dogodi u novogodisnjoj noci,  a koje se nikada ne desi, carolija ipak nije umanjena.  A par dana posle toga sledi Bozic koji proslavljamo u krugu porodice  sa suprugom i decom, tada su obavezno na stolu svinjsko pecenje, sarma, vino i  bozicnu cesnicu koju lomimo i trazimo paricu kako bi nam godina...

Najdragocenije i najplemenitije osecanje podareno coveku je ljubav. Nikakvo zlo se ne moze izroditi iz iskrene, negovane i ciste ljubavi. Ta emocija pleni, uzdize nas do visina, a kako bi inace mogli leteti da ne postoje krila ljubavi. Nazalost, cak i ova lepa emocija ima svoju suprotnost zvanu mrznja. Surova podela, ja recimo ne mogu znati sta znaci mrzeti, moze neko da nam se ne dopada to stoji ali mrzeti nekog je teska rec. Verovatno ste culi kako kazu da je granica izmedju ljubavi i mrznje tanka, ne znam koliko u tome ima istine, uostalom kako mrzeti nekoga koga si do juce voleo.  Mi samo zaboravljam one lepe trenutke koje smo proziveli zahvaljujuci toj ljubavi.  Covek sve nosi u sebi i sa sobom.  Zasto uzimati otrov i gorcinu, ionako je zivot kratak,  a mrznjom ne dobijamo nista,  samo trujemo sebe i  od nje ne vidimo onu lepu drugu stranu. Treba samo naci izvor, rosu u travi,  kapljicu na listu.  Sve sto je dobro na ovom svetu do...

Zivot je za mene uvek predstavljao neobicnu zagonetku. U njemu nije uvek crno i belo.  Nekada su nam putevi trnoviti, a nekada sa lakocom zanjemo uspehe. Za pojedine stvari jednostavno nemamo obrazlozenje, a od starijih sam cula da se to zove "sudbina". Ja to objasnjavam da je zivot sacinjen dobrom ili losom srecom. Zapravo shvatila sam da od zivota treba uzeti maksimum. Treba da iskoristimo svaki trenutak, sada! Naucimo da cenimo male stvari, da im se radujemo, ali i da uvek tezimo ka visem.  Na neuspehe ne treba gledati kao na poraze, vec kao sansu da nesto naucimo, ispravimo i ne ponovimo. Greske se mogu desiti kad -tad i one se desavaju s' razlogom. Kada nam lose ide, skloni smo da idealizujemo stvari,  da mastamo i kreiramo sopstvene iluzije. To je kao odbrambeni mehanizam, nas beg od stvarnosti koji nas cini nesrecnim i rusi nase samopouzdanje.  Usponi i  padovi u zivotu se smenjuju, kao dan i noc, jer svaka strana ima onu drugu kon...

Vrlo cesto, ako pitamo ljude koji je smisao njihovog zivota, odgovorice vam da osim zdravlja zele da budu srecni.  Da li postoji jedan univerzalni recept za srecu? Bez zelja nema srece,  ali ako se previse udaljimo od sveta i sebe kao i svojih autenticnih zelja, ni sreca nam nece biti blizu. E, pa izgleda da je tacno da sreca prati hrabre... Dakle, zeleti je u redu, ali ne smatrati da ne vredimo ako nesto ne ostvarimo. Formula srece da ili ne? Za zivotnu srecu vazno je voleti sebe. To je dovoljno, imati vrednosti, najvaznije zivotne vrednosti su: zivot, sopstvena porodica,  deca,zdravlje pa tek onda materijalne vrednosti koje su vazne,  naravno da bismo preziveli i pristojno ziveli.  A u medjuvremenu utesno je da znamo da je nekad sasvim dovoljno da se osecamo zadovoljnim.   Pazljivo birajmo, jer na kraju sreca je stvar naseg izbora.

Detinjstvo je period odrastanja u kome se covek najvise oseca bezbrizno i spokojno, detinjstvo obelezava svaki pocetak jednog ljudskog zivota.  Dete ne ume da mrzi i negativno razmislja, u detetu je samo ljubav i ono samo za nju zna.  Decu treba voleti i paziti, o deci se treba adekvatno starati i njihovo vaspitanje je veoma vazno za njihov zivot.  Deca su ukras nasih zivota i treba im pruziti lepo i bezbrizno detinjstvo. Detinjstvo je veoma vazan period za svako dete i u velikoj meri od njega zavisi buduci zivot deteta. U detinjstvu decu treba upoznati sa svim lepim stvarima koja u njima mogu samo probuditi radost i ugodno osecanje. Za decu uvek treba izdvojiti vreme, nema izgovora "umorni smo "ja radim"...sa decom treba pricati jos od malena kako kasnije ne bi imali problema da vam se deca otvore, vez straha, znajuci da cete ih saslusati i zajedno resiti problem ili nesto drugo. I nemojmo zaboraviti i mi smo nekada bili mladi,  pravili greske dozvoljene...

Ono sto je proslo, ne postoji vise,  ono sto ce biti jos nije doslo. Sta onda postoji? Postoji samo ona tacka u kojoj se sastaje proslo i buduce. E, u toj tacki je ceo nas zivot. Zivot je vecita borba. To ide u proces od rodjena, preko odrastanja, sazrevanja starenja pa sve do smrti. Kada bi znali sta je definicija savrsenog zivota, verovatno bi rekli da su to zdravlje, ljubav, sreca,  novac i blagostanje. Nazalost,  svi znamo da tako nesto retko postoji, mozda negde ko zna. Najveca mana zivota je ta sto on nije savrsen. Kazu da ako zelite da vam zivot bude ugodan treba ga ziveti umereno, ali ni to nije dobro uputstvo za dobar zivot.  Ne postoji to uputstvo koje bi nas zivot ucinilo savrsenim.  Cesto mozemo cuti kako ljudi oko nas kritikuju zivote drugih ljudi, nazivaju ih besmislenim,  ali ko su oni uopste da sude o tome kakav zivot mi vodimo. Svako ceni zivot na svoj nacin. Svako vrednuje drugacije stvari u svom zivotu....

  Traziti srecu u svakom danu, bezumno je. Bezumno je mrzeti sve ruze,  jer ste se ogrebali na trn.  Odustati od svojih snova,  jer se jedan nije ostvario, izgubiti nadu u molitve jer jedna nije uslisena. Odustati od svojih napora, jer je jedan bio uzaludan,  okriviti sve prijatelje, jer vas je jedan izneverio.  Ne verovati u ljubav, jer vam je neko bio neveran ili vam nije uzvratio ljubav. Odbaciti svaku mogucnost da budete srecni,  jer niste uspeli u prvom pokusaju.  Zapamtite da se uvek moze pojaviti druga sansa,  novi prijatelji, nova ljubav. Budite uporni trazite srecu u svakom danu. Siguran put ka neuspehu je - odustati. Cesto buduci uspesi dolaze preko sadasnjih promasaja.  Nastavite se truditi.

Svi se verovatno secate svojih skolskih dana, prvo iz osnovne pa srednje skole.  Tada nam se mozda cinilo tesko, mislim na ucenje,  nove drugove, ali moramo priznati bilo je lepo.  A onda dodje trenutak kada se moramo rastati,  neki od nas ce upisati fakultet, neki zanat, neko ce osnovati porodicu,  bilo kako bilo obecali smo da cemo se videti za pet godina.  I tako, 10, 20, 30 i  evo 40 godina mature.  Svi pomireni sa svojim zivotima i sa sobom, svesni svojih postignuca kojima nije potrebno da se hvalimo ni da se njima kitimo.  Iskreno otvorenih ociju i uma slusamo kratke brifinge o deci, unucima, prelezanim bolestima i sa setom se prisecamo drugova koji vise nisu sa nama i profesora.  Dovoljno svesni da smo tu da nam bude lepo, dovoljno samouvereni da uz dobru muziku igramo. Biti svoj u svom gradu sa dobrom muzikom, dovoljno zreli da znamo koje nam pice i u kojoj meri odgovara.  I za kraj, dovoljno zaboravni da se vise...

Nema coveka koji je potpuno srecan ili potpuno nesrecan. Svako od nas trpi neke svoje jade, neko manje, neko vece. Svakog od nas neki kamencic zulja u cipeli i neda nam mira, samo sto nam se uvek nekako tudja muka cini laksom. Nema sta se ne moze podneti, sta covek moze ni kamen ne bi mogao, a posebno sta mozemo mi zene.   Razuman covek sto vise trpi sve ja jaci. U svakom coveku nevolje i problemi kopaju jamu. Postoje i oni koji se predaju, klonu, zivotare. Sto vise muka dublja jama.  Nekima se ta jama napuni mudroscu, a nekima ogorcenoscu.  Sve zavisi od nas kako primamo bol, jer nema muke koja nece prestati, ni sjaja koji nece jednom zagasnuti.  Nema problema bez resenja,  i nema srece koju nece zaliti suza. 

Od kada su ljudi toliki materijalisti? Oko sebe stalno nalecem na ljude kojima je bitna korist. Ako ne materijalno i u novcanom smislu, onda se trude da te iskoriste na drugi nacin.   Dok mozes da im ucinis nesto, smese ti se i  tapsu te po ramenu, a onda...Sretnu te na ulici i hladno okrenu glavu. Ali, to i  nije tako strasno. Ne daj Boze da tebi nesto zatreba, e tada takvih koji su te tapsali nema nigde. U cemu je problem? U nama, njima ili nekom trecem?  Ljudi recima pokazu "dobru" stranu, a samo jednim delom sve sruse, valjda su zato skloni greskama.   Jos jedna losa strana, sve je malo.  Koliko god imali  nije dovoljno.  Razmisljaju kako im sve nesto fali, a ne shvataju da mozda  ne znaju da zive od onoga sto imaju, zivot je ionako kratak.  Jer coveka ne usrecuje ono  sto nema. Nazalost...

Imala je ona i previse problema. Samo eto nekim cudom ih je kontrolisala i zadrzavala u sebi. Valjda se vremenom navikla na njih, prosto su postali deo nje.  Ponekad se osecala lose,  kao da su joj kosti polomljene, kao kao da su joj se svi problemi ovog sveta srucili na nju, u sebi je trpela, a ipak je hodala uspravno i ponosno. Osecala se napusteno,  retko ko je mogao i naslutiti da joj ista fali, a falilo joj je.  Osecala se kao stranac kada bi nesto rekla nisu je razumeli,  ponekada bi joj govorili da je glupa, i da ništa ne zna, da im je njena pamet pa da se odmore, blago tebi ziveces što godina i tome slično. Unutra je plakala i krivica samu sebe za sve sto joj se desava i pitala zasto? Zasto bas ona? Zaista uvek je znala sa tim problemima, ubeđena da kad-tad mora doci bolje vreme, a ako slucajno i ne dodje nema veze. Nadala se da ce  se ljudi promeniti, bar njeni najblizi,  varala je samu sebe, nisu se promenili. Prosla je kroz zivot bas onako k...

Kako bi ostvarili nase snove, nase vizije koje nas vode u ostvarivanje ciljeva,  ispunjen i skladan zivot,  jedan od osnovnih preduslova je da se ne vracamo mnogo na proslost, jer proslost koliko god da ima lepih ili manje lepih uspomena ume da bude veliki kocnicar ostvarenju nasih ciljeva.  Obicno iz proslosti nosimo sa sobom uverenje sta mozemo, a sta ne, sta je moguce, a sta nemoguce, previse je nekako tesko izvodljivo, cak mislim prezahtevno. Utice na nasu volju i  nase samopouzdanje da svoje zelje pretvorimo u ciljeve i  ostvarimo ih. Sve ono sto nosimo iz proslosti je proslost i  to nas ne definise u sadašnjem vremenu.  Ne treba da ostanemo robovi proslosti, umesto toga zakoracimo u svet mogucnosti kako bi dosli do cilja i stvorili svoju jedinstvenu buducnost. 

Nije me sramota sto  sam toliko dobra ucinila za pogresne ljude. Ne stidim se sto sam plakala za drugima i  sto nisu bili vredni mojih suza. Za razliku od takvih ljudi, ja imam dusu.  Grize me, to moram priznati duboko unutra sto su me neki smatrali naivnom i to samo zbog toga sto ucutis kada ne treba. Kazes da je sve u redu, a zapravo znas da nista nije u redu.  Jednostavno ih pustis  da vidis koliko daleko mogu ici sa svojim postupcima i  svojim  ponasanjem.  Pustis ih da se sapletu od svoje lazi i  sami sebe dovedu do coska gde vise  nema gde.  Preostaje samo da stavis tacku na sve. Mnogo toga progutas, a u sebi znas da ih mozes ubiti samo jednom recenicom.  Mnogo puta ispadnes budala  samo da ne bi povredio tudja osecanja, a niko od njih se ne zapita kako se ti osecas,  nikoga nije briga za tvoja osecanja.  Kada vide da vise  nemaju gde, svu krivicu pokusavaju da svale na tebe, jer drugog opr...

Leto je sedamdeset i neke. Dva roditelja, jedno dete, baka, pas i macak. Dve spavace sobe, kuhinja i dnevni boravak. Kuce su sve jedna do druge, neke su vece a neke manje,  puno zelenila pogled predivan. Toplo je, na ulaznim vratima zavesa od drvenih perli da ne ulaze komarci, muve a i toplota.  I jedna letnja kujna, mislim da je svaka kuca imala svoju letnju kujnu.   Mama sprema rucak,  baka sedi ispred u hladovini i cisti grasak...Sladoleeed,  sladoleeed,  cuje se sladoledzija.  Baka mi daje novac,  trcim da nam kupim sladoled.  Bio je to poseban sladoled,  takav se vise ne pravi. Jos malo i tata ce doci sa posla,znam da ce mi doneti cokoladu, mozda ovog puta belu i  ona je ukusna. Smejemo se, vicemo i  volimo jedni druge.  A onda porastemo, izlazimo,  druzimo se, mastamo o obicnim ljubavima.  Sve su nas naucili da svakom pozelimo dobro jutro, dan, vece., citamo jedemo virsle sa crvenih kioska,  jos i...