Svako se od nas bar jednom tokom svog zivota bilo mlad ili star, zapitao "zbog cega smo mi na ovom svetu, i sta je nas zadatak u njemu?" "Sta je smisao zivota?" Cini se kao da stalno nekoga ili nesto cekamo, a ni sami ne znamo ni sta ni koga.
Cesto se moze cuti kako nam je svaki dan isti, nista se bitno ne menja, ali mi i dalje cekamo ne odustajemo, menjali bi mi nesto da se nadamo da ce to nesto sto cekamo uciniti nase zivote boljim, lepsim, svi nesto trazimo.
Usamljene duse traze ljubav, srodnu dusu, bolesni zdravlje, vernici veruju u Boga i cekaju. Ono sto je zajednicko za sve nas je vreme, vreme koje prolazi je istovremeno nas najbolji prijatelj kao i najgori neprijatelj.
Ponekad se ponasamo kao kukavice, jer da bi pokrenuli svoj zivot moramo krenuti sa mrtve tacke, hrabro krenuti u zivot, ciniti promene. Ne smemo cekati, vreme prolazi. Mnogo puta se desilo da nismo mi trepnuli, a danas je vec postalo juce, niko nam nista nece doneti na tačni ako mi to sami ne zaradimo.
Smisao zivota ne mozemo traziti u svetu oko nas, i samo cekati, vec ga moramo pronaci u nama samima i izmedju mrtve tacke izabrati ono DA pokrenuti se, jer ako izaberemo NE, izgubicemo smisao zivota, a to nije dobro za nas.
Коментари
Постави коментар