Da li je to on? Da, sigurno je on, nemoguce da gresim! Ugledala sam ga, sedeo je u basti jednog beogradskog kafica, nasmejan, ocigledno zadovoljan, u drustvu jedne plavuse. Ne secam se kada smo se poslednji put videli i ako smo stanovali blizu, delila nas je samo jedna ulica. Kada smo se pre par meseci videli rekao mi je samo zdravo i nasmesio se.
Sigurno mu je devojka, simpaticna je izgleda da je srecan sa njom. Cesto sam razmisljala o nasem odnosu i nikada ga nisam uspela do kraja odrediti.
Jos od detinjstva iz osnovne bio mi je jako drag, a secam se da sam mu se uvek dopadala. Bilo mi je jasno da sam mu jako draga i da me voli kao drugaricu, ali kao devojku ne. Posto on nije napravio prvi korak, htela sam ja, ali sam na kraju ipak odustala.
Upoznala sam nekog novog, ali sreca sa njim imala je prilicno ogranicen rok trajanja. Trebalo mi je neko vreme da se stabilizujem, ipak sam nas rastanak dobro podnela. Bolelo me je manje nego sto sam u pocetku ocekivala.
Kazu da se ljudima cesto najlepse stvari dogode posve neocekivano i slucajno. Da je to istina uverila sam se i sama onog dana kada sam ga videla u basti jednog kafica.
Prolazeci pokraj baste, namerno sam zastala, izvadila mobilni telefon iz tasne kao da se nekome javim. Ugledao me je i mahnuo da svratim. Klimnula sam glavom i polako prisla, pozdravili smo se.
- Sedi sa nama, popijmo jedno pice - rekao je, a onda mi predstavio damu sa plavom kosom: - Ovo je moja snaha, uskoro bi trebao stici i njen suprug, to jest moj brat.
Malo sam se neckala, moram priznati da mi je poziv godio, sela sam, ubrzo je dosao i njegov brat, caskali smo, smejali se, proveli jedno divno popodne. Zatim su njegov brat i snaha otisli. Ostali smo nas dvoje, u ocima mu se videlo da zeli da ostanemo jos malo zajedno i zaista pozvao me je na kolace kako bi jos malo pricali. Vratili smo se zajedno kuci. Samu sebe nisam mogla prepoznati. Od tada smo se cesto culi, poceli izlaziti sve cesce, sve je sa njim bilo nekako prekrasno, cudesno. Danas smo u srecnom braku imamo devojcicu i jos uvek smo zaljubljeni kao prvog dana. Astroloska prognoza se ostvarila udala sam se za druga iz osnovne, ili je to bila slucajnost, sudbina ko zna sta li je.
Sigurno mu je devojka, simpaticna je izgleda da je srecan sa njom. Cesto sam razmisljala o nasem odnosu i nikada ga nisam uspela do kraja odrediti.
Jos od detinjstva iz osnovne bio mi je jako drag, a secam se da sam mu se uvek dopadala. Bilo mi je jasno da sam mu jako draga i da me voli kao drugaricu, ali kao devojku ne. Posto on nije napravio prvi korak, htela sam ja, ali sam na kraju ipak odustala.
Upoznala sam nekog novog, ali sreca sa njim imala je prilicno ogranicen rok trajanja. Trebalo mi je neko vreme da se stabilizujem, ipak sam nas rastanak dobro podnela. Bolelo me je manje nego sto sam u pocetku ocekivala.
Kazu da se ljudima cesto najlepse stvari dogode posve neocekivano i slucajno. Da je to istina uverila sam se i sama onog dana kada sam ga videla u basti jednog kafica.
Prolazeci pokraj baste, namerno sam zastala, izvadila mobilni telefon iz tasne kao da se nekome javim. Ugledao me je i mahnuo da svratim. Klimnula sam glavom i polako prisla, pozdravili smo se.
- Sedi sa nama, popijmo jedno pice - rekao je, a onda mi predstavio damu sa plavom kosom: - Ovo je moja snaha, uskoro bi trebao stici i njen suprug, to jest moj brat.
Malo sam se neckala, moram priznati da mi je poziv godio, sela sam, ubrzo je dosao i njegov brat, caskali smo, smejali se, proveli jedno divno popodne. Zatim su njegov brat i snaha otisli. Ostali smo nas dvoje, u ocima mu se videlo da zeli da ostanemo jos malo zajedno i zaista pozvao me je na kolace kako bi jos malo pricali. Vratili smo se zajedno kuci. Samu sebe nisam mogla prepoznati. Od tada smo se cesto culi, poceli izlaziti sve cesce, sve je sa njim bilo nekako prekrasno, cudesno. Danas smo u srecnom braku imamo devojcicu i jos uvek smo zaljubljeni kao prvog dana. Astroloska prognoza se ostvarila udala sam se za druga iz osnovne, ili je to bila slucajnost, sudbina ko zna sta li je.
Коментари
Постави коментар