Sonja je cekala voz za Rijeku. Sedela je u cekaonici na zeleznickoj stanici. Posto je stigla malo ranije te je dugo trebala da ceka odlucila je citati knjigu koju je ponela sa sobom, kako bi prekratila vreme do polaska voza.
Pokusavala je da se usredsredi na knjigu ali pogled joj mahinalno odluta, posmatrala je malenu devojcicu koja se smejala, skakucuci u krilu svog oca.
Sonja je bila lepa devojka duge crne kose i zelenih ociju, zivela je sa majkom, otac ih je napustio kada je bila jako mala, secala ga se kao kroz maglu. Majka je izbegavala da prica o njemu i razlogu njegovog odlaska. Pozvala je majku da vidi kako je. U Rijeku je putovala poslovno na seminar.
Ustala je i otisla da kupi sebi vodu i medenjake, obozavala ih je. Jednom prilikom majka joj je rekla da je njen otac takodje voleo medenjake i da ga ne krivi , jednog dana ce joj ispricati sve.
Kada se vratila na njenom mestu sedela je jedna starija gospodja. Ugledala je jedno prazno mesto. Sela je. Pored nje je bila jedna prazna stolica na kojoj se nalazila kesa sa medenjacima, a odmah pored sedeo je jedan sredovecan gospodin, lepih crta, prosed, imao je zelene oci. Izvadila je knjigu i pocela da cita, u medjuvremenu je uzela jedan medenjak. Kada god bi ona uzela medenjak i gospodin pored bi takodje uzeo jedan medenjak. Sonja je bila sokirana, pa ipak nije nista rekla, da moze i da ima imalo hrabrosti rado bih ga osamarila. Kada je ostao i poslednji medenjak pomislila je sta ce sada da uradi doticni gospodin. Gospodin uze medenjak i podeli ga na pola. Sonja nije mogla da veruje, kakva drskost. On je ustao i otisao. Kada je dosla sebi od soka, Sonja je htela da vrati knjigu u tasnu ugledala je neotvorenu kesu medenjaka. Postidela se kao nikada ranije, osecala je da gori i da bi vrlo rado nestala, kakav blam, ona je sve vreme jela njegove medenjake i jos je htela da ga osamari, i bila ljuta, a on je na kraju podelio sa njom poslednji medenjak. Vreme je da krene, usla je u voz i sela, bila je jos pod utiskom od malo pre, u tom momentu usao je onaj isti gospodin, nasmesio se i seo preko puta nje. Cutali su svako sa svojim mislima. Sonja je skupila hrabrost i tiho skoro necujno se izvinila gospodinu, tako su zapoceli konverzaciju. Pitao je kako se zove , cime se bavi. Bila je skroz opustena imala je utisak kao da je poznavala sagovornika. Kada je rekla da zivi sa majkom kako joj se zove majka i da ih je otac napustio. Gospodinu odjednom nije bilo dobro, nije mogao da dise, bio mu je potreban vazduh.
Kada je dosao sebi i malo se smirio sa suzama u ocima, klececi pred Sonjom rekao joj je: - Oprosti! Nista joj nije bilo jasno, o cemu ovaj covek prica? I sta bi ona uopste mogla da oprosti coveku koga nije poznavala. Tesko je pricao glas mu je prigusen kao da se davio, nastavio je: Ja sam taj covek koji je ostavio tvoju majku i tebe, ja sam tvoj otac. Sonja se zaledila nije mogla da veruje, cutali su oboje a suze su im se slivale niz lice, a onda su pali jedno drugom u zagrljaj, posle dugo vremena otac i kcerka su zajedno.
Medenjaci su ih zauvek spojili, njihovoj sreci nije bilo kraja. Obecao joj je da ce joj ispricati sve i nadoknaditi izgubljeno vreme, vreme u kom su bili razdvojeni.
Koliko puta smo u zivotu pojeli tudj kolac, a da toga nismo bili ni svesni, nikada necemo saznati. Pre nego sto pocnete misliti lose pogledajte detalje. Cesto situacija nije onakva kako nama izgleda na prvi pogled i ko zna sta nam sve zivot donosi, mozda vam se desi nesto slicno kao Sonji, nikada se ne zna.
Pokusavala je da se usredsredi na knjigu ali pogled joj mahinalno odluta, posmatrala je malenu devojcicu koja se smejala, skakucuci u krilu svog oca.
Sonja je bila lepa devojka duge crne kose i zelenih ociju, zivela je sa majkom, otac ih je napustio kada je bila jako mala, secala ga se kao kroz maglu. Majka je izbegavala da prica o njemu i razlogu njegovog odlaska. Pozvala je majku da vidi kako je. U Rijeku je putovala poslovno na seminar.
Ustala je i otisla da kupi sebi vodu i medenjake, obozavala ih je. Jednom prilikom majka joj je rekla da je njen otac takodje voleo medenjake i da ga ne krivi , jednog dana ce joj ispricati sve.
Kada se vratila na njenom mestu sedela je jedna starija gospodja. Ugledala je jedno prazno mesto. Sela je. Pored nje je bila jedna prazna stolica na kojoj se nalazila kesa sa medenjacima, a odmah pored sedeo je jedan sredovecan gospodin, lepih crta, prosed, imao je zelene oci. Izvadila je knjigu i pocela da cita, u medjuvremenu je uzela jedan medenjak. Kada god bi ona uzela medenjak i gospodin pored bi takodje uzeo jedan medenjak. Sonja je bila sokirana, pa ipak nije nista rekla, da moze i da ima imalo hrabrosti rado bih ga osamarila. Kada je ostao i poslednji medenjak pomislila je sta ce sada da uradi doticni gospodin. Gospodin uze medenjak i podeli ga na pola. Sonja nije mogla da veruje, kakva drskost. On je ustao i otisao. Kada je dosla sebi od soka, Sonja je htela da vrati knjigu u tasnu ugledala je neotvorenu kesu medenjaka. Postidela se kao nikada ranije, osecala je da gori i da bi vrlo rado nestala, kakav blam, ona je sve vreme jela njegove medenjake i jos je htela da ga osamari, i bila ljuta, a on je na kraju podelio sa njom poslednji medenjak. Vreme je da krene, usla je u voz i sela, bila je jos pod utiskom od malo pre, u tom momentu usao je onaj isti gospodin, nasmesio se i seo preko puta nje. Cutali su svako sa svojim mislima. Sonja je skupila hrabrost i tiho skoro necujno se izvinila gospodinu, tako su zapoceli konverzaciju. Pitao je kako se zove , cime se bavi. Bila je skroz opustena imala je utisak kao da je poznavala sagovornika. Kada je rekla da zivi sa majkom kako joj se zove majka i da ih je otac napustio. Gospodinu odjednom nije bilo dobro, nije mogao da dise, bio mu je potreban vazduh.
Kada je dosao sebi i malo se smirio sa suzama u ocima, klececi pred Sonjom rekao joj je: - Oprosti! Nista joj nije bilo jasno, o cemu ovaj covek prica? I sta bi ona uopste mogla da oprosti coveku koga nije poznavala. Tesko je pricao glas mu je prigusen kao da se davio, nastavio je: Ja sam taj covek koji je ostavio tvoju majku i tebe, ja sam tvoj otac. Sonja se zaledila nije mogla da veruje, cutali su oboje a suze su im se slivale niz lice, a onda su pali jedno drugom u zagrljaj, posle dugo vremena otac i kcerka su zajedno.
Medenjaci su ih zauvek spojili, njihovoj sreci nije bilo kraja. Obecao joj je da ce joj ispricati sve i nadoknaditi izgubljeno vreme, vreme u kom su bili razdvojeni.
Koliko puta smo u zivotu pojeli tudj kolac, a da toga nismo bili ni svesni, nikada necemo saznati. Pre nego sto pocnete misliti lose pogledajte detalje. Cesto situacija nije onakva kako nama izgleda na prvi pogled i ko zna sta nam sve zivot donosi, mozda vam se desi nesto slicno kao Sonji, nikada se ne zna.
Коментари
Постави коментар