Cesto se u narodu govori kako vreme leci sve i da se sve vremenom zaboravi. Jelena se nije mogla pohvaliti time. Godinama je bila crna ovca u svom domu. Bila je najmladje dete imala je dva brata, bolesnog oca i majku.
Nisu sve porodice srecne, kako se mnogi predstavljaju, jedna od takvih je bila i njena porodica. Jedino Jelena zna sta je sve prezivela i kako sama kaze, ne bih to poželela nikome.
Jedno od zivotnih pravila glasi da jedino ne mozemo birati svoje roditelje, bracu, sestre. Porodica bi trebala biti nase glavno uporiste i najveci oslonac u zivotu, tako bi bar trebalo da bude, nazalost za Jelenu je jedini bio spas da ode sto dalje od bolnih secanja, roditeljskog doma i visegodisnjeg pakla koji je tamo prozivela.
Secala se dana kada je krenula u skolu, odmah je zavolela kao i svoju uciteljicu Maricu, bila je to divna, nezna i mila zena, podsecala je na dobru vilu iz bajke. Jelena je bila odlican djak, uciteljica bi je svaki put pohvalila i pomilovala po kosi. Jeleni su prijale njene pohvale i njena paznja, cesto bi sanjarila o velikoj srecnoj porodici u kojoj bi njen otac bio njen otac a majka njena uciteljica Marica. Kako bi umanjila grizu savesti svoju pravu majku bi smestila u neko drugo vreme, na neki drugo mesto gde vise nikada ne bi bila tako ljutita, namrstena, jer je osecala da je ona iz nekog razloga ne voli.
Kada je zavrsila prvi razred sa svim peticama, njen otac je bio najponosniji - Svaka cast princezo!- rekao joj je i nekoliko puta je radosno zavrteo oko sebe, na sta je majka prezrivo pogledala, mrmljajuci sebi nesto u bradu. - Pobogu pusti je. Koliko si nespretan mogao bi je ispustiti i prestani da je toliko hvalis. Okrenula se prema braci i osmehnula se, upitavsi ih da li hoce palacinke koje je upravo ispekla. Jelenu nikada tako nije pogledala, niti joj se nasmesila.
Posle dve godine po povratku iz skole docekale su je strasne vesti. Otac joj je imao srcani udar i odveli su ga u bolnicu. Svi su isli u posetu sem nje, neko je morao da ostane kuci, majka je zlobno naredila i rekla joj da ostane kuci, doterala se i mogli su konacno krenuti u bolnicu. Nekoliko sati kasnije Jelena je nervozno gledala kroz prozor iscekujuci njihov povratak i molila se Bogu da joj otac bude dobro.
Napokon su stigli, majka joj je saopstila da ju je njen otac zauvek napustio. Jelena nije mogla da veruje pa je upitala majku: - Da li je to istina...? - Dobro zar tebi covek stvarno deset puta mora ponoviti. Mrtav je, jesi li sada konacno shvatila- odgovorila joj je majka.
Mesecima posle oceve smrti bila je potistena, vise nije imala sa kim da razgovara. Majka je pocela da se oblaci malo slobodnije, odala se alkoholu i sve cesce se mogla videti u muskom drustvu. Koristila je svaku priliku da je uvredi i ponekad udari. Jednom prilikom skrenula je majci paznju na njeno ponasanje, oblacenje, jer su poceli okolo da je ogovaraju.
- Ja sam najlepsa zena, da se vise nikada nisi usudila da razgovaras sa mnom. Jesi li me razumela!? - rece joj majka, zatim je laktom udarila u rebra tako jako da su joj na oci udarile suze. - Ti si jedno razmazeno deriste - zapretila joj je i svom snagom povukla za kosu.
Dani koji su usledili postali su nocna mora za Jelenu. Sta god bi ucinila njenoj majci nikada nista nije bilo po volji, sve cesce bi nasrtala na nju. Pa ipak bez obzira na silne probleme, uspesno je zavrsila srednju skolu. Zelja joj je bila da upise fakultet, ali majka joj nije dozvoljavala, jer nije imao ko da radi, braca su naravno bila na majcinoj strani. Morala je da radi najprljavije poslove bila je prljava i prasnjava, licila je na Pepeljugu. Tog trenutka u Jeleni se nesto prelomilo, odlucila je vise nikada nece dozvoliti da je neko vredja i tuce. Zelja da jednom zauvek pobegne postala je jaca nego ikad.
Prasnjava i umrljanog lica je sa suzama u ocima odjurila u noc. Te noci nije znala sta ce biti sa njom, niti sta ce raditi, jedino u sta je bila sigurna jeste da njoj vise nece biti mesta nasilju, ipak uprkos svemu ona svojoj majci nije zelela zlo, verovala je da ce jednog dana shvatiti koliko je povredila i makar i za stotinu godina se pokajati zbog svega sto je ucinila. Na samrti majka joj je trazila oprostaj kako bi mogla s mirom otici na onaj svet. Jelena joj je oprostila sve.
Nisu sve porodice srecne, kako se mnogi predstavljaju, jedna od takvih je bila i njena porodica. Jedino Jelena zna sta je sve prezivela i kako sama kaze, ne bih to poželela nikome.
Jedno od zivotnih pravila glasi da jedino ne mozemo birati svoje roditelje, bracu, sestre. Porodica bi trebala biti nase glavno uporiste i najveci oslonac u zivotu, tako bi bar trebalo da bude, nazalost za Jelenu je jedini bio spas da ode sto dalje od bolnih secanja, roditeljskog doma i visegodisnjeg pakla koji je tamo prozivela.
Secala se dana kada je krenula u skolu, odmah je zavolela kao i svoju uciteljicu Maricu, bila je to divna, nezna i mila zena, podsecala je na dobru vilu iz bajke. Jelena je bila odlican djak, uciteljica bi je svaki put pohvalila i pomilovala po kosi. Jeleni su prijale njene pohvale i njena paznja, cesto bi sanjarila o velikoj srecnoj porodici u kojoj bi njen otac bio njen otac a majka njena uciteljica Marica. Kako bi umanjila grizu savesti svoju pravu majku bi smestila u neko drugo vreme, na neki drugo mesto gde vise nikada ne bi bila tako ljutita, namrstena, jer je osecala da je ona iz nekog razloga ne voli.
Kada je zavrsila prvi razred sa svim peticama, njen otac je bio najponosniji - Svaka cast princezo!- rekao joj je i nekoliko puta je radosno zavrteo oko sebe, na sta je majka prezrivo pogledala, mrmljajuci sebi nesto u bradu. - Pobogu pusti je. Koliko si nespretan mogao bi je ispustiti i prestani da je toliko hvalis. Okrenula se prema braci i osmehnula se, upitavsi ih da li hoce palacinke koje je upravo ispekla. Jelenu nikada tako nije pogledala, niti joj se nasmesila.
Posle dve godine po povratku iz skole docekale su je strasne vesti. Otac joj je imao srcani udar i odveli su ga u bolnicu. Svi su isli u posetu sem nje, neko je morao da ostane kuci, majka je zlobno naredila i rekla joj da ostane kuci, doterala se i mogli su konacno krenuti u bolnicu. Nekoliko sati kasnije Jelena je nervozno gledala kroz prozor iscekujuci njihov povratak i molila se Bogu da joj otac bude dobro.
Napokon su stigli, majka joj je saopstila da ju je njen otac zauvek napustio. Jelena nije mogla da veruje pa je upitala majku: - Da li je to istina...? - Dobro zar tebi covek stvarno deset puta mora ponoviti. Mrtav je, jesi li sada konacno shvatila- odgovorila joj je majka.
Mesecima posle oceve smrti bila je potistena, vise nije imala sa kim da razgovara. Majka je pocela da se oblaci malo slobodnije, odala se alkoholu i sve cesce se mogla videti u muskom drustvu. Koristila je svaku priliku da je uvredi i ponekad udari. Jednom prilikom skrenula je majci paznju na njeno ponasanje, oblacenje, jer su poceli okolo da je ogovaraju.
- Ja sam najlepsa zena, da se vise nikada nisi usudila da razgovaras sa mnom. Jesi li me razumela!? - rece joj majka, zatim je laktom udarila u rebra tako jako da su joj na oci udarile suze. - Ti si jedno razmazeno deriste - zapretila joj je i svom snagom povukla za kosu.
Dani koji su usledili postali su nocna mora za Jelenu. Sta god bi ucinila njenoj majci nikada nista nije bilo po volji, sve cesce bi nasrtala na nju. Pa ipak bez obzira na silne probleme, uspesno je zavrsila srednju skolu. Zelja joj je bila da upise fakultet, ali majka joj nije dozvoljavala, jer nije imao ko da radi, braca su naravno bila na majcinoj strani. Morala je da radi najprljavije poslove bila je prljava i prasnjava, licila je na Pepeljugu. Tog trenutka u Jeleni se nesto prelomilo, odlucila je vise nikada nece dozvoliti da je neko vredja i tuce. Zelja da jednom zauvek pobegne postala je jaca nego ikad.
Prasnjava i umrljanog lica je sa suzama u ocima odjurila u noc. Te noci nije znala sta ce biti sa njom, niti sta ce raditi, jedino u sta je bila sigurna jeste da njoj vise nece biti mesta nasilju, ipak uprkos svemu ona svojoj majci nije zelela zlo, verovala je da ce jednog dana shvatiti koliko je povredila i makar i za stotinu godina se pokajati zbog svega sto je ucinila. Na samrti majka joj je trazila oprostaj kako bi mogla s mirom otici na onaj svet. Jelena joj je oprostila sve.
Коментари
Постави коментар