Igor i Ana su se znali jos iz osnovne skole. Otkada se znaju izmedju njih je postojala neka hemija. Njihova ljubav se rasplamsala u prvom razredu srednje skole kada su zajedno upisali jednu beogradsku gimnaziju. Ta skola ih je zauvek spojila. Svi su prihvatili njihovu ljubav od roditelja do profesora i prijatelja, iako su bili tinejdzeri.
Igor i Ana su provodili dane zajedno, svaki taj trenutak koji su provodili zblizavao ih je sve vise. Jednoga dana Ani nije bilo dobro i majka ju je odvela doktoru. Doktor im je saopstio tuznu vest, da je Ana imala tesku bolest i da joj je hitno potrebna transplantacija srca. Ali jedan problem nikada ne ide sam, nije bilo donatora...
Igor je sa nestrpljenjem cekao Anu, ugledavsi je onako bledu znao je da nesto nije u redu. Ana je vesto skrivala suze da je ne bi video kako place, nekako je smogla snage i ispricala mu sve. Igor se osecao kao da mu se ceo svet srusio, suze su mi krenule ali je uspeo nekako da ne place zbog nje je morao da bude jak.
Dani su prolazili a Igor i Ana su svaki dan provodili zajedno. Igor se trudio da Ani udovolji u svemu, mada je to nekada bilo nemoguce.
Jednoga dana Ana je primila poziv da su konacno nasli donatora i da za tri dana ima operaciju. Bila je presrecna, jer ce za tri dana biti zdrava i ponovo moci da uziva u zivotu zajedno sa njenim Igorom. Pozurila je da kaze Igoru radosnu vest, on je zagrlio kao da je to prvi i poslednji put. Tri dana su prosla i Ana je otisla na operaciju sa svojim roditeljima i naravno Igorom. Sa svima se pozdravila i obecala im da ih nece napustiti. Morala je da krene, zadnje sto je videla bilo je Igorovo lice.
Operacija je prosla savrseno, Ana se polako oporavljala i nakon dva dana je dobila dozvolu za izlazak iz bolnice. Bila je srecna sto ce videti svoje roditelje i Igora. Napokon je dosla kuci. Bila je presrecna, ali Igora nije bilo, dok je bila u bolnici ni jednom joj se nije javio ni dolazio.
Odjednom se na njenom licu pojavila tuga, upitala je majku gde je Igor? Majka je bledo pogledala, a oci su joj se napunile suzama. Ana je upitala sta joj je? A majka je kroz plac upita: Zar ne znas ko ti je dao srce?!
Igor i Ana su provodili dane zajedno, svaki taj trenutak koji su provodili zblizavao ih je sve vise. Jednoga dana Ani nije bilo dobro i majka ju je odvela doktoru. Doktor im je saopstio tuznu vest, da je Ana imala tesku bolest i da joj je hitno potrebna transplantacija srca. Ali jedan problem nikada ne ide sam, nije bilo donatora...
Igor je sa nestrpljenjem cekao Anu, ugledavsi je onako bledu znao je da nesto nije u redu. Ana je vesto skrivala suze da je ne bi video kako place, nekako je smogla snage i ispricala mu sve. Igor se osecao kao da mu se ceo svet srusio, suze su mi krenule ali je uspeo nekako da ne place zbog nje je morao da bude jak.
Dani su prolazili a Igor i Ana su svaki dan provodili zajedno. Igor se trudio da Ani udovolji u svemu, mada je to nekada bilo nemoguce.
Jednoga dana Ana je primila poziv da su konacno nasli donatora i da za tri dana ima operaciju. Bila je presrecna, jer ce za tri dana biti zdrava i ponovo moci da uziva u zivotu zajedno sa njenim Igorom. Pozurila je da kaze Igoru radosnu vest, on je zagrlio kao da je to prvi i poslednji put. Tri dana su prosla i Ana je otisla na operaciju sa svojim roditeljima i naravno Igorom. Sa svima se pozdravila i obecala im da ih nece napustiti. Morala je da krene, zadnje sto je videla bilo je Igorovo lice.
Operacija je prosla savrseno, Ana se polako oporavljala i nakon dva dana je dobila dozvolu za izlazak iz bolnice. Bila je srecna sto ce videti svoje roditelje i Igora. Napokon je dosla kuci. Bila je presrecna, ali Igora nije bilo, dok je bila u bolnici ni jednom joj se nije javio ni dolazio.
Odjednom se na njenom licu pojavila tuga, upitala je majku gde je Igor? Majka je bledo pogledala, a oci su joj se napunile suzama. Ana je upitala sta joj je? A majka je kroz plac upita: Zar ne znas ko ti je dao srce?!
Коментари
Постави коментар