Пређи на главни садржај

SVAKO MOZE DA BUDE VELIKI COVEK

Svako od nas moze da bude veliki covek, svako moze da bude koristan. Ne moramo imati diplomu da bismo bili od koristi. Jedino sto je potrebno da imas dobro srce i dusu punu ljubavi.
Secam se dana kada sam krenula u srednju skolu, prvih dana nismo se jos dobro upoznali. Vracajuci se kuci, primetila sam jednu devojku sa plavom kosom i izrazito plavim ocima. Hodala je ispred mene, nekako usporeno kao da ce svakog trenutka pasti, i odjednom ispred nje ispao joj je ranac, knjige su se rasule, pernica i malo ogledalo. Prisla sam joj da joj pomognem i pokupim sve sto je ispalo.
Posto smo isli u istom pravcu pomogla sam joj da ponese stvari. Dok smo polako hodali, saznala sam da idemo u isto odeljenje i da se zove Marija, da je ponavljala razred i da ima dosta problema sa vecinom predmeta u skoli i da je upravo raskinula sa deckom.
Kada smo stigli blizu jedne poslasticarnice, pozvala sam je da svratimo na kolace i koka kolu. Tih sat vremena nam je proteklo u veoma prijatnom raspolozenju, malo smo se salili, razgovarali, a onda smo otisle svako svojoj kuci.
Nastavile smo nase druzenje, povremeno bi svratile na kolace. Srednja skola se zavrsila i svaka je krenula svojim putem, ja sam upisala fakultet a ona se zaposlila. A onda jednog dana sasvim slucajno smo se srele u gradu. Sele smo u obliznji kafic da se ispricamo posle toliko vremena.
Razgovor je tekao spontano, pricale smo o svemu, evocirale smo uspomene, a onda me je ona podsetila na dan kada smo se prvi put srele. Rekla mi je da je tada htela da oduzme sebi zivot, popivsi pilule ili iseci vene, zbog decka koji je tada ostavio. Ali pošto se desilo tako da sam se ja pojavila i provela izvesno vreme sa njom u prici i smehu uz kolace i koka kolu.


Shvatila je da kada bi se ubila nedostajalo bi joj vreme koje smo provodile posle skole, a i to da niko nije vredan da bi sebi oduzela zivot, jer bez obzira na sve ipak je on lep i treba ga iskoristiti, treba ziveti. 
Nisam ni znala da sam joj zapravo toga dana pomogla. Spasila sam joj zivot.

Коментари

  1. Jako dirljivo .. Na veoma lep način ste sve to iskazali, izneli suštinu čovekovog postojanja ... ono čemu bismo trebali da težimo, namesto da jurimo za materijalnim glupostima i prestižom zaslepljeni samoljubljem i zavišću ..
    Srdačan pozdrav ...
    Dragan, neko ko teži sličnim ciljevima ili bar se nalazi na sličnom putu ...

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala vam od srca, drago mi je da još ima takvih ljudi koji dele isto mišljenje i stavove. I da bilo bi lepo kada bi ljudi bili drugaciji, mislim da smo negde zaboravili sta znaci biti čovek, nažalost. Srdačan pozdrav i svako dobro vam želim!

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala vam od srca, drago mi je da još ima takvih ljudi koji dele isto mišljenje i stavove. I da bilo bi lepo kada bi ljudi bili drugaciji, mislim da smo negde zaboravili sta znaci biti čovek, nažalost. Srdačan pozdrav i svako dobro vam želim!

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

CUDESNI SVET DETINJSTVA

Detinjstvo je nesto carobno, nesto sto se ima samo jednom u zivotu. Ja sam kao i svako drugo dete uzivala u njemu. U mom detinjstvu sam mogla raditi neke stvari koje sada ne mogu, mogla sam se prepustiti masti, sto opet ne znaci da i sada po neki put ne mastam. Mislim da ne postoji ni jedan covek koji ne masta o necemu ili nekome.  Kada sam kao mala mastala nalazila sam se u nekim svom svetu, poznatom samo meni, ponekad mi se cinilo da u toj svojoj masti mogu dohvatiti Mesec, da mogu da uradim sve sto pozelim. Dani mog detinjstva su bili divni, jedino sto moramo a to je da ucimo i slusamo roditelje.  Greske su mi bile oprostene, jer sam ih pravila nesvesno kao sva ostala deca. Jedino mi nije bilo jasno da smo kao deca zeleli da sto pre odrastemo, jer nam se cinilo da je odraslima mnogo bolje i lakse, a opet danas ja i moja generacija bi voleli da se ponovo vratimo u detinjstvo. Zato cuvajmo uspomene na nase divno, cudesno detinjstvo, svet u kome je svako novo jutro lepo i u...

DREKAVAC IZ RAVANICKE 63

U kuci Zike Drenjanina u Ravanickoj 63 neke 1960 jos je pruga radila, javljao se nekakav drekavac. Zika je taj plac kupio i na njemu izgradio cak dve kuce i poceo mirno da zivi s porodicom dok se jednoga dana nije pojavio taj drekavac. Inace mesto gde se nalazi njegov plac je blizu sume, vrbaka i korita mostanicke reke Ravanice koja tece paralelno sa prugom. Kada je tacno taj drekavac poceo da se pojavljuje ni sam Zika nije umeo da kaze, ali ga je cuo samo on. Toliko je taj drekavac bio uporan i nije prestajao da ga maltretira, da je Zika odlucio da srusi obe kuce do temelja jer je bio uveren da mu se drekavac uselio na tavan i da ce tako biti resen problem za vek vekova. Takav prazan plac je prodao Bosku Djmuri harmonikasu, koji je na placu podigao svoju omalenu kucu. Nije proslo dugo vremena a drekavac se vratio. "Licno me je zvao nekoliko puta da kod njega prenocim i sam se uverim u postojanje tog drekavca u kojeg je Bosko cak jednom i pucao iz lovacke puske" prica nam kaz...

ISPOVEST JEDNE DOMACICE

Kada se rodite, svi su srecni, pozele vam dobrodoslicu na ovaj svet sa zeljom da ce te ceo zivot biti srecni i uspesni, dok vi sami niste ni svesni sta vas ceka kada odrastete. I ja sam bila sretna, imala sam divne roditelje i predivnu baku koja je bila uvek tu za mene.  Odrastala sam sa puno ljubavi, zivela kao u bajci poput princeze, zasticena od svega i svih. Dani detinjstva su bili najlepsi, i kasnije kada sam postala devojka, bila sam sretna. A onda, sam se udala, ne tako rano za nase podneblje, kazu da sam zakasnila, ja mislim da nisam. Ponekad kazem sebi možda se nisam trebala udavati uopste, jer jedino i najlepse u braku su deca.  Kada sam se udala, mislila sam da cu i dalje biti sretna, ali nisam bila. Imam troje divne dece. Mislim da me suprug nije nikada cenio, sve je nekako krenulo unazad. Stajalo je sve u mestu, ostala sam bez posla bilo je to za mene strasno. Ko bi voleo jednu obicnu domacicu koja kuva i cuva decu. Ja koja sam uvek bila doterana, imala sve, p...